Hrononutricija: Revolucionarni pristup ishrani koji transformiše vaše telo

U potrazi za idealnom linijom i zdravijim načinom života, mnogi se okreću različitim dijetama i režimima ishrane koji često donose samo privremene rezultate. Međutim, postoji jedan pristup koji se ne temelji na strogom ograničavanju kalorija ili namirnica, već na mudrom poštovanju prirodnih ritmova našeg organizma. To je hrononutricija - grana medicine koja se bavi individualnim režimom ishrane prema zakonitostima prirodnih ritmova lučenja hormona i enzima u našem telu.

Šta je hrononutricija i kako funkcioniše?

Osnovno polazište hrononutricije je činjenica da svaki čovek ima jedinstven genetski zapis prema kojem se odvijaju sve naše fiziološke funkcije i koriste namirnice za dobijanje energije. Ova medicinska disciplina je sačinila najprecizniju kartu dnevnog ritma našeg metabolizma, određenu izlaskom sunca, podnevom, poslepodnevom, zalaskom sunca i noći.

Suština je u tome što nije isto ako u određeno doba dana jedemo vrstu hrane koju prema ritmu lučenja hormona i enzima ne možemo iskoristiti u to doba dana, a mogli bismo imati veliku korist da smo je pojeli nekoliko sati ranije ili kasnije. Ako uzimamo namirnice kada im nije vreme, zbunjujemo naše žlezde i tražimo od njih da se aktiviraju u vreme kad se one prirodno odmaraju. Posledica je poremećaj metabolizma koji vodi u hronične bolesti i gojaznost, kako opštu tako i parcijalno taloženje masnih naslaga u određenim delovima tela.

Osnovni principi hrononutricije

Za razliku od mnogih drugih dijeta, u hrononutritivnom režimu nema ograničenja u količini namirnica - slatkiša i masnoća ne postoji brojanje kalorija, nema spiskova recepata po danima. Primena principa ove ishrane dovodi do trajnog gubitka viška kilograma bez velike muke, a ukoliko postoji poremećaj u vrednostima šećera, holesterola i triglicerida u krvi, ovaj režim omogućava postizanje normalnih vrednosti i sprečavanje nastanka dijabetesa, bolesti srca, krvnih sudova i maligniteta.

Ključni principi hrononutricije uključuju:

• Između svakog obroka trebalo bi da prođe najmanje tri, a idealno je četiri sata
• Obavezno je jesti samo određenu vrstu namirnica u određeno vreme u toku dana
• Zabranjen je unos svih pića koja sadrže veštačke zaslađivače jer i oni izazivaju povećano lučenje insulina
• Proteini i ugljeni hidrati se ne kombinuju u jednom obroku (bilo da je ručak ili večera u pitanju)
• Vreme kada je kombinacija proteina i ugljenih hidrata jedino moguća, čak i poželjna, jeste jutro
• Zabranjene su sve vrste grickalica između obroka
• Slatkiši se ne smeju jesti uveče
• Hleb, testenine i skrobna povrća (krompir) jedu se najkasnije do 15 časova
• Slatko mleko nije hrana koja se lako vari i hrononutricija ga u potpunosti zabranjuje
• Kiselo mleko i sir su dozvoljeni

Doručak - najvažniji obrok u danu

Izostavljanje doručka je najteži mogući prekršaj u ishrani prema principima hrononutricije. Jedino jutarnje uzimanje namirnica aktivira masne ćelije da ispuštaju iz skladišta masti. Ako preskačemo doručak, umesto da se isprazne, rezerve se pune. Idealna doručak trebalo bi da sadrži masti, belančevine i sporo resorbujuće ugljene hidrate (žitarice), jer je naš organizam prilagođen da samo ujutro može dobro da vari i iskoristi te kombinacije.

Ujutro se proizvodi takozvani endogeni holesterol u jetri, neophodan za sintezu hormona i za mnoge druge funkcije. Za doručak se ne uzimaju prosti šećeri (med, običan šećer), voće ili desert nikada uz doručak. Voće se ne treba uzimati ujutru, što je klinički dokazano.

Ručak - punjenje baterija

Ručak je takozvano punjenje baterija i taj obrok ne bi trebalo preskakati jer se često dešava da se izostavljen obrok uveče nadoknadi povećanim unosom hrane. Za ručak treba uzimati belančevine životinjskog ili biljnog porekla, povrće kao izvor sporih šećera i vlakana, i nikad baš nikad ne pojesti desert odmah posle obroka.

Meso je moguće zameniti proteinima iz biljaka (pasulj, soja, grašak). U pogrešne kombinacije ubrajaju se mnoga ukusna jela koja se često prave: šnicla s krompirom, meso i hleb, meso i testenina, lazanje, špagete s mesom, musaka od krompira, banana i jogurt. Osobe obolele od raka debelog creva navode da su uzimale meso s hlebom ili krompirom, kao i meso u kombinaciji sa testeninama.

Belančevine prisutne u mleku, sirevima i mahunarkama i one u mesu ne idu zajedno. Testenina i slatkiši takođe nisu dobra kombinacija. Slatkiše i voće treba konzumirati između glavnih obroka, a ne odmah posle njih. Jedna čaša crvenog vina je idealna za varenje ukoliko nam obrok nije sačinjen od ugljenih hidrata.

Povrće je zdravo, ali treba voditi računa da se kuvanjem menja slatki glikemijski indeks i da povrće dobija osobine običnog šećera. Unosom kuvane šargarepe ili celera na primer, podiže se nivo šećera u krvi, a time i nivo insulina. Povrće je idealno jesti sveže (šargarepa i celer naročito), dok drugo treba samo kratko kuvati na pari.

Večera - prelazak na racionalniji biološki model

Uveče se moramo prebaciti na racionalniji biološki model jer je to vreme kad telo prirodno skladišti mast. Već u sumrak ćelije su zamorene i "lenje", kortizon (hormon budnosti) se mnogo manje luči i počinje da se proizvodi hormon sna, i po liniji manjeg otpora one žude za brzim šećerom da bi ga što lakše i s manje napora uskladištile.

Idealna hrana za večeru je izbor lakih proteina i salate kao i povrća koji su izvor vlakana. To je vreme za unos vlakana koji će nas zasititi u toku čitave noći i polinezasićenih masnih kiselina (masne ribe kao što su skuša, losos, som). Drugi isto tako dobar izbor za večeru je grilovana piletina, ćuretina, teletina, tunjevina ili kuvana jaja (samo belanca) i mladi sir sa izborom od dve ili više svežih salata začinjenih balzamikom i hladno ceđenim uljima.

Vreme između večere i odlaska na spavanje ne treba bude kraće od dva sata da bi hrononutritivni režim dao najbolje rezultate.

Testiranje netolerancije na hranu

Kako bi hrononutritivni režim dao najbolje rezultate, preporučuje se obaviti testiranje netolerancije na hranu. To podrazumeva precizno ispitivanje koja se namirnica može iskoristiti za stvaranje energije na ćelijskom nivou bez štetnih ostataka, a koje namirnice treba izbegavati.

Efekti hrononutricije na mršavljenje i zdravlje

U hrononutritivnom režimu nema ograničenja u količini namirnica, slatkišima ili masnoćama, ne postoji brojanje kalorija, nema spiskova recepata po danima. Hrono ishranom kod gojaznih za veoma kratko vreme (oko 4 nedelje) bez ikakve muke dovodi do upadljivog gubitka telesne težine. U praksi imamo slučajeve od gubitka i više od 10 kg, mada je najčešće oko 6-8 kg.

Osim gubitka kilograma, ovaj metod reguliše izgled siluete - naše telo postaje oblikovano prema urođenoj fiziološkoj konstituciji. Izražen stomak, "jahaće pantalone", velika zadnjica, debele butine itd. nisu pokazatelji naše konstitucije već posledica nepravilnog nutritivnog režima i mogu se regulisati za izuzetno kratko vreme.

Dokazano je da određena vrsta hrane ne odgovara svakoj konstituciji. Da bismo tačno odredili vrstu morfotipa, primenjujemo takozvane antropometrijske mere koje nam u praksi olakšavaju individualni pristup. Na primer, dokazano je da suviše kuvanog povrća u ishrani (šargarepa, celer, cvekla, paškanat, boranija, krompir itd.) dovodi do pojave širokih kukova; suviše mesa u ishrani dovodi do smanjenja bokova, butina i stomaka i blagog povećanja ramena i grudnog koša; mnogo skroba (testenine, krompir, hleb) dovodi do pojave velikog stomaka, butina i zadnjice u zavisnosti od pola i starosti itd.

Česta pitanja i zablude o hrononutriciji

Mnogi koji se upuštaju u hrononutriciju imaju određene nedoumice, pogotovo u vezi sa voćem, mlekom i testeninama. Važno je naglasiti da voće ne treba uzimati ujutru, već kao užinu između 16 i 18 časova. Mleko se ne preporučuje, dok su kiselo mleko i sir dozvoljeni. Testenina se može jesti, ali samo do 15 časova i bez mešanja sa proteinima.

Jedna od najvećih prednosti ovog načina ishrane je psihološki aspekt - znajući da možete jesti skoro sve, samo u određeno vreme, smanjuje se osećaj deprivacije koji prati mnoge druge dijete. Osobe koje su bile sklone slatkišima primećuju da im se vremenom smanjuje žudnja za šećerom, jer znaju da će u određeno doba dana moći da ga unesu.

Dodatne procedure za uklanjanje masnih naslaga

Uz pravilnu ishranu, postoje i dodatne procedure koje mogu pomoći u borbi protiv masnih naslaga i celulita. Među njima se ističu anticelulit masaža, anticelulit masažama, anticelulit masaže, anticelulit masaži i anticelulit masažom. Ove tehnike mogu doprineti poboljšanju cirkulacije i smanjenju izgleda celulita.

Za one koji se bore sa ozbiljnijim problemima masnih naslaga, postoje i hirurške opcije kao što su liposukcija, liposukciji, liposukcijom, liposukciju i liposukcije. Ove procedure omogućavaju uklanjanje masnih naslaga, uklanjanja masnih naslaga, uklanjanjem masnih naslaga, uklanjanju masnih naslaga i mogu pomoći da se ukloniti masne naslage iz specifičnih oblasti tela.

Druge metode uključuju lipoliza, lipolize, lipolizi, lipolizom i lipolizu, koje podrazumevaju razgradnju masnih ćelija. Takođe postoji i lipotransfer, lipotransfera, lipotransferom i lipotransferu, gde se masno tkivo premešta iz jedne oblasti tela u drugu. Za složenije slučajeve, može se razmotriti i dermolipektomija, dermolipektomije, dermolipektomiji, dermolipektomijom i dermolipektomiju.